IV. Djulabije
| ← III. Djulabije | IV. Djulabije Stanko Vraz |
Sonca dolshajanje (1831) → |
| |||||||||||
1.
U zemlji slovinskoj ,
što se zvaše savska,
Stoji jedno brdo ,
na njem crkva slavska,
A izpred te crkve
do tri lipe stoje ,
Kô tri slavske sestre
izpred kuće svoje.
2.
Krasna su ta, brate,
drveta u prolětje ,
Kad ih zelen-lištje
kiti i miris-cvětje,
Gdě pružaju granah
ramena široka ,
Kraj blagosljivljajuć
bi reć tri proroka.
3.
Na krasno to brdo
za doba prolětnje
Biahu svagdašnje
pod veče mi šetnje.
Kô rodjene sestre
ja te lipe grli',
A crkvi se klanjah
kô majci sin vrli.
4.
Biaše měsec lipe ,
što mu kumovaše ,
I u krstni kolač
svoje ime daše. —
Kad ti jednom dodjoh
prě sunčanog pada
I pred krovac sědnem
mirisa i hlada.
5.
Krasna ti je večer ,
nebo bez oblašca ,
Zapad tek nadahnut
kô stidom sunašca :
Izpred crkve zuje
komarci i mušice ,
Svoje igrajući
kolo jatomice.
6.
Sve ostalo biaše
někak mirno i němo ,
Već je isti větrić
na ružah zadrěmô ,
Te si mogô čuti
baš i istog crva ,
Kako zubi toči
utrobinu drva.
7.
Al u to nad glavom
kliče drobna ptica
Tužno i žalostno
kô ista kukavica :
S tuge stane padat
s lipah zdravo cvětje,
Tu i meni s muke
srdce zatrepetje.
8.
Evo na zapadu
nebo plamti u žaru ,
Naličnom na škrlet
i zlatom protkanu ;
I tu se ukaza
čudesno vidělo —
Ženski lik oděven
u ruho prebělo.
9.
Věnac ružmarina
čelo mu obavi ,
Nad čelo se zvězda
živa mu postavi ;
U lěvoj mu ruci
zlatan krst počiva,
Desnom na nebeska
vrata pokaziva.
10.
Još na mene oči
mitom okrenu,
Još se mukotrpno
ustama nasměhnu :
U to se otvore
ta nebeska vrata,
Pa mi oči oteše
silnim žarom zlata.
11.
Kad se opet razabrah
i podignuh oči ,
Vàs je zapad bělan
nalik mramor-ploči.
Neima traga suncu
ni ženskome liku ,
Neima glasa zuji
ni ptičinu kliku.
12.
Sve izčeze kô jutrom
snovidjenje živo ,
I ja bisam sudio,
da sam samo snivô ;
Al mi stoje četir
svědoka — viděla —
Te tri cvětne lipe
i ta crkva běla.
13.
Vikači , pisači
inostranih stolah !
Guske teutonskih
tridest kapitolah.
Zašto kreketjete
kô u barah žabe ?
Zašto i buncate
kô pijane babe ?
14.
U zao čas vam jadi ,
i groze i vika !
Pusta vaša taštog
mudrovanja dika !
On, što se za věke
i narode stara ,
Nesluša laj pasah,
nit krič novinara'.
15.
Što bacate na nas
strělje pune hrdje,
Odbit će se na vas
oštrie i tvrdje ;
I svak lanac o vrat
što kujete nama ;
Pretvorit se u ključ
do slobode hrama.
16.
Tko hoće slabieg
svog brata da sudi ,
Pada pod sud božji
i neba trěs hudi ;
Tko hoće pod jaram
bratu vrat da metne ,
Neće věk slobodi
gledat dane cvětne.
17.
Svi narodi bratja ,
svi su božja čeda ,
Na njih jedno nebo
i jedan Bog gleda ;
I kô jedno sunce
nad svimi izhodi ,
I jedno stoj, vladaj
pravo nad narodi !
18.
Zato vi těrajte
iz glave još za dne
Od gospodovanja
vuke uvěk gladne !
Koljite u srdcu
zmije od osvete ,
Věk za krvcom hlepteć
gdě gnězde proklete !
19.
Pa se mi slagajmo
kô ruže u věncu ;
Brat budi Vlah Němcu,
a Němac Slovencu ;
A Bog će se smilit ,
nić opet sloboda ,
Nad nami izteći
sunce bez zahoda.